Debata o Savskom mostu: Rušenje Savskog mosta bez studije izvodljivosti ostaviće posledice po saobraćaj u Beogradu

Izvor: TAF

Autorka: Jasmina Prodanović

Naslovna fotografija: Učesnici javne debata “Konačna reč struke” o starom Savskom mostu (s leva na desno): saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović, građevinski inženjer Miodrag Pavišić, direktor CLS Nikola Jovanović i profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović (Foto: Medija Centar Beograd)

Učesnici javne debate o Savskom mostu „Konačna reč struke” složili su se da je nezavisna i objektivna studija izvodljivosti stručnjaka za saobraćaj, urbanizam i konstrukciju neophodan preduslov za donošenje odluke o rušenju starog Savskog mosta.

Javna debata o starom Savskom mostu „Konačna reč struke” održana je u organizaciji Centra za lokalnu samoupravu (CLS).

U uvodnom izlaganju, direktor CLS Nikola Jovanović je rekao da je povod za organizovanje debate kontroverza oko sudbine starog Savskog mosta i ponuđenih novih rešenja. „Stari Savski most je funkcionalan, ali bez kapaciteta da bude ključni nosilac saobraćaja”, rekao je Jovanović.

Istakao je da je neophodno da se čuje reč struke, jer „imamo privid javnih diskusija i privid oslanjanja na struku” i apelovao na vlast da prihvati savete struke.

Profesor Saobraćajnog fakulteta dr Vladimir Momčilović (Foto: MC Beograd)

Profesor Saobraćajnog fakulteta dr Vladimir Momčilović je rekao da plan novog Savskog mosta nije do kraja završen i da je pitanje koliko je opravdan završetak novog Savskog mosta u parku kod Ekonomskog fakulteta sa nepouzdanim daljim pravcima širenja. Kao nedostatak je naveo i vezu od Slavije ka Novom Beogradu, odnosno sa Bulevarom Zorana Đinđića, jer umesto u bulevar most izlazi na ‘slepi krak’ u ulici Vladimira Popovića.

„Sa druge strane”, istakao je Momčilović, „nedostatak starog Savskog mosta u narednim godinama biće ozbiljan problem u povezivanju Novog Beograda sa starim delom grada. Rušenje starog Savskog mosta moramo da prepoznamo kao stvar koja će definitivno ostaviti posledice po saobraćaj u Beogradu.”

Profesor Momčilović je rekao da Beogradu nisu dovoljni samo mostovi za motorni saobraćaj. U strategiji razvoja, po njemu, biciklizam zaslužuje određeno mesto, zbog čega bi stari Savski, kao i stari Železnički most, mogli da se prenamene u tu svrhu.

Građevinski inženjer Miodrag Pavišić (Foto: MC Beograd)

Građevinski inženjer Miodrag Pavišić, smatra da se problem može rešiti studijom izvodljivosti koju bi uradio tim nezavisnih i objektivnih stručnjaka za saobraćaj, urbanizam i konstrukciju, koji bi bili dostupni za medije i transparentni. Bez obzira da li je reč o rušenju, adaptaciji, premeštanju ili prenameni mosta, jedino studija izvodljivosti, po njemu, može dati odgovor koja bi opcija bila svrsishodnija.

Kod opcije rušenja starog mosta i gradnje novog na istom mestu problemi su šta uraditi sa postojećim stubovima, izbor metode rušenja, cena rušenja i koliko bi sve to trajalo. „Premeštanje mosta na novu lokaciju kao opcija nije proces koji se obavlja tako što uzmete most i prenesete ga sa tačke A i stavite na lokaciju B”, kaže Pavišić. „Ceo postupak iziskuje dosta analize od izbora lokacije, istražnih radova, projekta mosta na novoj lokaciji, cene, izrade podkonstrukcije, stubova, ležišta do, na kraju, opet analize održivosti.” Opcija da se most zadrži i adaptira za novu namenu koja bi se svodila na reducirani saobraćaj za pešake i bicikliste, tvrdi Pavišić, takođe podrazumeva izradu studije da bi se utvrdila opravdanost.

S obzirom da je radio ispitivanja na starom Savskom mostu, na pitanje kakvo je njegovo aktuelno stanje, Pavišić je rekao da je most star, da je prvobitno projektovan za drugu lokaciju i da je pretrpeo niz adaptacija i rekonstrukcija. Naglasio je da se aktuelno stanje starog Savskog mosta može utvrditi jedino studijom izvodljivosti koja bi uključila inspekciju konstrukcije sa analizom stanja i analizom preostalog kapaciteta nosivosti.

Saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović, međunarodni konsultant za upravljanje saobraćajem, rekao je da bi svako izvođenje radova na Savskom mostu u trajanju dužem od šest meseci predstavljalo problem za funkcionisanje tramvajskog saobraćaja u Beogradu. „Tramvaj nam je briga za sva vremena i on neće biti ukinut sa dolaskom metroa”, ističe Stefanović, podsećajući da je dobar deo Beograda pokriven tramvajskim sistemom.

Protok saobraćaja na Starom mostu na linijama javnog prevoiza u novembru 2014. godine (Izvor: Pscrren prezentacija inženjera Gradimira Stefanovića)

Naveo je primer snimanja saobraćaja na starom Savskom mostu iz novembra 2014. godine u kome je učestvovao kao član Međunarodne unije za javni prevoz (UITP). Tada su preko Savskog mosta prelazile tramvajske linije 7 i 9L, i autobusi 78 i 83, što je dnevno iznosilo 34 tramvaja i oko 7.500 putnika samo na tramvajskim linijama.

„Mi ne možemo da ignorišemo tramvaje. Možemo pešake, čak i bicikliste, i automobile, koji će ići malo Brankovim mostom, ali mi gubimo šinski sistem i njegovu kompaktnost za neko vreme. Tramvajski saobraćaj preko Mosta na Adi nije zamena u trenutku nefunkcionisanja tramvaja preko Savskog mosta”, istakao je inženjer Stefanović.

Saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović (Foto: MC Beograd)

Smatra da maksimalan period nefunkcionisanja i zatvaranja mosta treba skratiti na šest meseci. „Pomenut je period od 2 godine što smatram da je apsolutno iluzionistički prilaz, jer da rasklopite most, još ako ga preseljavate morate da ga obeležite, da ga sastavite. Najlakše je da ga isečete i spustite do Smedereva.”

Naveo je i pravilo, u skladu sa zaključkom UITP, da svaki novi projekat mora da se razvija uz konzistentnu saradnju tri struke: građevinsko-saobraćajne, ekonomsko-finansijske i političke kao objedinjujućeg faktora koji obezbeđuje realizaciju projekta. Nepristrasnim „preklapanjem ta tri kruga“, dobija se „idealna sredina“, koje nema ako jedan „krug“ upravlja celim postupkom. „Mora postojati razum i pod hitno moramo da utičemo na balansiranje ta tri kruga“, kaže inženjer Stefanović. U suprotnom ostajemo „praktično u situaciji (kao) da je Beograd u „Beogradu na vodi“, a ne „Beograd na vodi“ u Beogradu.“

U javnoj debati učestvovali su i građevinski inženjer Budimir Miladinović, sabraćajni inženjer Gradimir Lukić, arhitekta Toma Marković, kao i aktivisti organizacije „Naš kej“ i predstavnik pokreta Ne davimo Beograd.

Stari Savski most (Foto: BETA/Nenad Petrović/DS)

Tokom novembra meseca, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je rekao da stari Savski most „nema nikakvu kulturno-istorijsku vrednost” i najavio njegovo  rušenje da bi se izgradio novi. Neslaganja i protest opozicije i organizacija civilnog društva zbog najave rušenja mosta koji je jedno od obeležja Beograda, nazvao je „demagoškim pričama u političke svrhe”, i rekao da nije moguće da stari most ostane, a da se novi gradi pored njega.

Stari Savski most izgradile su Nemačke okupacione snage 1942. godine i tokom okupacije zvao se Most Princa Eugena. Reč je o čeličnoj konstrukciji dužine oko 430 metara, tipa luk sa zategom i glavnim rasponom od 157 metara, koja je projektovana da premosti reku Tisu, ali je prebačena u Beograd na Savu. Rekonstruisan je tri puta, 1967., 1983. i 2008. godine, kada su urađeni i metalni šipovi.