Predstavljena monografija „Nepokretno kulturno nasleđe Paleža i Obrenovca” autorke Ivane Janošević (AUDIO)
Izvor: TAF
Autorka: Jasmina Prodanović
Naslovna fotografija: Predstavljanje monografije „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” autorke Ivane Janošević u čitaonici Biblioteke „Vlada Aksentijević” u Obrenovcu (TAF)
Istorijat pet građevinskih objekata Obrenovca, kulturnih dobara i spomenika kulture iz različitih istorijskih epoha, objedinjen je u monografskom izdanju „Nepokretno kulturno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike”. Arhitektonsko, crkveno i industrijsko nasleđe Obrenovca koje predstavljaju, autorka Ivana Janošević opisala je u monografiji zasnovanoj na obimnoj i delom do sada nepoznatoj arhivskoj građi.
Reč je o pet najreprezentativnijih gradskih objekata Obrenovca – Česni dom porodice Mihailović („Milošev konak”), Mehana Uzun Mirka Apostolovića, Crkva Silaska Sv. Duha, Mlin „Suvobor” („Stari mlin”) i Sokolski dom.
Na predstavljanju, u prepunoj čitaonici Biblioteke „Vlada Aksentijević” (Biblioteka), govorili su, pored autorke i Aleksandra Popovića kao moderatora, viši naučni saradnik i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Valjevu dr Vladimir Krivošejev i diplomirana etnološkinja i viša konzervatorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (Zavod) Ana Sibinović.
Predstavljanje monografije „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” autorke Ivane Janošević u čitaonici Biblioteke „Vlada Aksentijević” u Obrenovcu (Foto: TAF)
Recenzent monografije dr Krivošejev, rekao je da se zgrada koju Obrenovčani zovu Milošev konak zvanično zapravo zove „Česni dom porodice Mihailović”. Pridev „česni” potekao je od nekog ko nije baš najbolje razumeo o čemu je pisao Joakim Vujić.
„Pre 30, 50, 60 godina neko neidentifikovan je čitao Joakima Vujića, video da je dom tog Mihailovića česni i ovu zgradu nazvao po njemu shvatajući da je to neki poseban naziv, specijalno ime, ne povezujući ga sa pridevom časni, poštovani”, rekao je Krivošejev. Dodao je da je Ivana utvrdila da ni taj podatak nije tačan, odnosno da je reč o kući porodice Stefanović, a ne Mihailović.
„Listajući popis placeva u Paležu iz 1837. godine, Ivana je pronašla da položaj i opis kuće i dvorišta, odgovara (kući) Radivoja Stefanovića. Faktički ovo nije česni dom porodice Mihailović već česni dom porodice Stefanović. Opet je neki entuzijasta čitao Joakima Vujića, shvatio da je Joakim Vujić spavao u tada najelitnijoj kući u Paležu i odredio joj pogrešno ime. Ovim radom je i ta zabluda potpuno otklonjena. I to je prva i najobimnija priča koju je Ivana ispričala. Obradila je i Mehanu Uzun Mirka Apostolovića, Crkvu Svetog Duha u Obrenovcu, Mlin Suvobor i Sokolski dom.”
Viši naučni saradnik i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Valjevu i recenzent monografije dr Vladimir Krivošejev (Foto: TAF)
Krivošejev je posebno naglasio da ovakva izdanja nisu u opisu posla bibliotekara i da je broj zaposlenih profesionalaca koji time treba da se bave sve manji, dok se broj objekata koje treba sačuvati i dokumentovati uvećava. Zahvaljujući Ivaninom entuzijazmu i trudu, Obrenovčani imaju ovu monografiju.
„Ako mislite da je to obaveza biblioteke i Ivane, grdno grešite”, kazao je Krivošejev. „Zna se šta su obaveze zavoda, šta su obaveze muzeja, šta su obaveze biblioteka. U opise Ivaninog posla i posla Biblioteke ovakve knjige jednostavno ne ulaze. Ali onda dolazimo do ogromne pomoći entuzijasta koji radeći na svom radnom mestu, preuzimaju da rade i taj posao. Obično ga ne završavaju u tri kada odlaze kući već nastave da rade do posle podne ili do kasno uveče. Upravo time je Ivanin trud još veći.”
AUDIO: Recenzent dr Vladimir Krivošejev o monografiji „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” (TAF)
Stručna saradnica na monografiji Ana Sibinović, obratila se prisutnima rečima da se nalaze u „spomeniku kulture koji je kategorisan kao veliki značaj za Republiku Srbiju” i ima takav status od 1979. godine. Rekla je da je realizaciju ovog projekta Biblioteke, koji obuhvata više objekata sa statusom spomenika kulture, omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja RS, na preporuku Zavoda. Prikupljena građa o nepokretnim kulturnim dobrima sa teritorije opštine Obrenovac, po prvi put je, kao rezultat rada Zavičajnog odeljenja Biblioteke, na jednom mestu priređena i predstavljena kroz monografsku publikaciju. Rekla je da Zavod retko ima prostora za istraživanja, ali i da se često susreće sa nedostatkom podataka prilikom donošenja odluka o utvđivanju kulturnih dobara.
Stručna saradnica na monografiji, diplomirana etnološkinja i viša konzervatorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Ana Sibinović (Foto: TAF)
„Mi zapravo imamo manje prostora za istraživanja osim kada radimo odluke za utvrđivanje kulturnih dobara ili prostorno kulturnih celina kao što je i ova Obrenovačka čaršija koja je u postupku da se proglasi spomenikom kulture. Tu dolaze monografije poput ove, gde znalci i ljudi sa puno iskustva, u ovom slučaju Ivana koja je odrasla ovde u čaršiji, sakupe sve na jednom mestu. Monografija koja je pred nama je dragoceni predložak za rad nas u zaštiti i veliki podstrek za buduća istraživanja i utvrđivanja spomeničkih svojstava potencijalnih spomenika kulture. Hvala još jednom Ivani Janošević što se prihvatila ovog posla koji je u mnogim segmentima značajan kako za lokalnu zajednicu tako i za grad Beograd”, rekla je Sibinović.
AUDIO: Ana Sibinović i dr Vladimir Krivošejev o monografiji „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” (TAF)
Ivana Janošević je rekla da interesovanje za zavičajnu istoriju Obrenovca jeste delom njen profesionalni posao, ali da su ove teme nešto što je pratilo čitavog života. Prvostepeni istorijski izvori za ovih pet objekata, po njenim rečima, nisu uopšte ili nisu dovoljno istraženi.
„Želja mi je bila da prvenstveno prikupim dovoljno materijala da mogu da opišem istorijat ovih pet građevina. Da se odredi neko vreme kad su oni podignuti, zbog čega su podignuti, ko su ljudi koji su zaslužni za njihovo podizanje. Čemu su sve služili, kako su se njihovi izgledi tokom vremena menjali i u kakvom su stanju danas sa eventualno nekom projekcijom šta bi s njima moglo da bude kasnije. Objekti pripadaju različitim istorijskim epohama, od prve polovine 19. do 20. veka, pripadaju arhitektonskom, crkvenom i industrijskom nasleđu. Očekivala sam dobre rezultate ali su oni zaista prevazišli moja očekivanja. Za svaki od ovih pet objekata sam došla do nekih saznanja koja mi nisu bila poznata. U ovoj knjizi moći ćete i da pratite istorijat tih građevina i da saznate na osnovu kojih karakteristika su proglašene kulturnim dobrima i spomenicima kulture”, rekla je Janošević.
„Najtešnju vezu” je imala upravo sa zgradom Biblioteke u kojoj radi već 22 godine. Izrazila je veliko zadovoljstvo i zahvalnost zbog prisustva Momira Korunovića, unuka arhitekte Momira Korunovića „autora gotovo 30 sličnih projekata Sokolskih domova širom one velike Jugoslavije, koji je ustupio taj projekat Obrenovčanima prema njihovim iskazanim potrebama”. Zahvaljujući porodici Korunović, koja je u porodičnoj riznici sačuvala projekte Sokolskog doma, oni su po prvi put prezentovani javnosti u monografiji.
Ivana Janošević i Momir Korunović, unuk arhitekte Momira Korunovića koji je projektovao Sokolski dom u Obrenovcu (Foto: TAF)
„Ako vas zanima priča o bilo kom od ovih pet objekata, verujem da ćete svoju znatiželju moći da zadovoljite čitanjem ove knjige”, kazala je Janošević, dodajući da smatra da ovo ipak jeste posao zavičajnog bibliotekara:
„Ako ni zbog čega drugog zbog toga što u sredinama u kojima osim biblioteke nema drugih kulturnih ustanova. Obrenovac je upravo takav slučaj. Tada Zavičajno odeljenje Biblioteke ima sva opravdanja da se pomalo bavi muzeologijom, zaštitom, arhivistikom, zavičajnom istorijom. Ako na kraju dođemo do ovakvog rezultata, da se publikuju svi izvori koji su poznati, za koje smo utvrdili da postoje, mislim da smo obavili dobar posao. Bez obzira da li to nečiji posao jeste ili nije.”
AUDIO: Ivana Janošević o monografiji „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” (TAF)
Rad na projektu, pored podrške Ministarstva kulture i informisanja i intenzivne saradnje sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, uključio je i saradnju sa zaposlenima u Arhivu Jugoslavije, Istorijskom arhivu Beograda i više od 20 biblioteka. Dizajn knjige uradila je Jelena Inđić, lektorka je Jelena Luetić, a autor naslovne fotografije Vukašin Ljuština.
Projekat je, pored monografije, predvideo izradu pojedinačnih stranica na Vikipediji za svaki objekat, a na spomenicima kulture će biti postavljene informativne table, sa vrstom i kategorijom kulturnog dobra, QR kodom i linkom ka stranici na Vikipediji. Stranice na Vikipediji uredio je Aleksandar Popović, bibliotekar Biblioteke „Vlada Aksentijević”.
Predstavljanje monografije „Nepokretno nasleđe Paleža i Obrenovca – reči, slike i prilike” autorke Ivane Janošević u čitaonici Biblioteke „Vlada Aksentijević” u Obrenovcu (Foto: TAF)