Kako je Obrenovac sistemski (ne)branjen od poplave

Neposredno nakon majskih poplava načelnik Sektora za vanredne situacije (SVS) MUP Predrag Marić je izjavio:

O tome je u Skupštini Srbije govorio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić, odgovarajući na poslaničko pitanje.

Sa druge strane, pukovnik u penziji Miodrag Savić, bivši načelnik Uprave za odbranu Republike Srbije (2003-2006), za Istinomer kaže da je sistem civilne zaštite (CZ) i odbrane Srbije bio na daleko višem nivou do 2006. godine, odnosno razdvajanja Srbije i Crne Gore. Sirene za uzbunjivanje su, tvrdi, redovno kontrolisane i održavane, a Služba osmatranja i obaveštavanja funkcionisala je u potpunosti.

Prema njegovim rečima, do 2006. ulagano je i u modernizaciju ovog sistema, kao što je na primer 2004. godine u beogradski Centar za osmatranje i obaveštavanje, uloženo 50.000 evra

Uprava za odbranu Srbije bila je zadužena za plan odbrane Srbije i pripremu privrede i društva za rat i vanredne situacije, a u njenoj nadležnosti bila je radna i materijalna obaveza i priprema subjekata odbrane i civilne zaštite u Srbiji. Do 2006. godine Uprava je bila u okviru Ministarstva odbrane, od 2006. do 2010. preimenovana je u Upravu za vanredne situacije, da bi 2010. bio formiran Sektor za vanredne situacije MUP-a.

Prema informacijama koje je Istinomer dobio iz Sektora za vanredne situacije, poslednja provera sistema za javno uzbunjivanje, po odluci Vlade Srbije, obavljena je 24. marta 2010. godine, u okviru Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju 1999. godine.

Po mišljenju profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union dr Bogoljuba Milosavljevića, promene u nadležnostima MO i MUP, i formiranje SVS MUP, na osnovu, kako ističe, na brzinu usvojenog Zakona o vanrednim situacijama 2009. godine, izvršeno je na takav način da je postojeći sistem CZ , kao i sistem obaveštavanja i uzbunjivanja razgrađen, a umesto njega uspostavljen novi, slabo konstruisan sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, o čemu je Istinomer pisao. Šta to praktično znači, videlo se u prošlogodišnjim majskim poplavama.

Paralelno sa ovim promenama na nivou Srbije, dolazi i do promene Statuta grada Beograda 1. januara 2009, na osnovu kojih je opština Obrenovac izgubila status jedinice lokalne samouprave i postala gradska opština. A nešto više od godinu dana ranije, u drugoj polovini 2007. godine, nakon više od četiri decenije postojanja 305. Inženjerijska brigada iseljena je iz Obrenovca. Novim Statutom grada, sve aktivnosti vezane za organizaciju i sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda, u nadležnosti su grada Beograda.  U praksi, to je značilo da je opština Obrenovac izgubila pravo da u vanrednim situacijama donosi odluke relevantne za bezbednost građana Obrenovca, bez odobrenja iz Beograda.

Nejasno je zašto je to učinjeno ako se zna da je Obrenovac, koji se nalazi na kraju Kolubarskog sliva, poznat po riziku od poplava, koje su, pre prošlogodišnje,  zabeležene i 1937, 1940, 1962, 1981, 2001. i 2006.  godine. U sećanju mnogih  Obrenovčana još uvek je poplava iz 1981, kada je voda ušla u prizemlje elektrane, evakuisano je 1.000 porodica iz naselja Šljivice, angažovano 11.000 ljudi i inženjerijske jedinice JNA. Takođe, zbog PD “TENT”, Obrenovac je poznat i kao kritično mesto po pitanju ekoloških akcidenata. Sve zajedno, dovelo je do toga da je Obrenovac postao opština sa vrlo diskutabilnim sistemom odbrane i zaštite od elementarnih nepogoda i ekoloških akcidenata.

Nakon usvajanja Zakona o vanrednim situacijama,  u martu 2010. godine dolazi do prve izmene Statuta grada Beograda, kojom se između ostalog preciznije definišu aktivnosti i nadležnosti grada u oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. U proleće 2013. godine, ponovo se menja Statut grada Beograda i uvodi se obaveza organizovanja civilne zaštite na teritoriji grada Beograda. Propisi Grada, kao i statuti gradskih opština, morali su biti usklađeni sa Izmenama Statuta grada u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu.

Uoči izmene Statuta Beograda, Gradski štab za vanredne situacije za teritoriju grada Beograda, usvojio je 29. aprila 2013. zaključak u kome je “konstatovano da sistem javnog obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva na teritoriji grada Beograda, funkcionalno ne zadovoljava svoju namenu iz dva razloga:

1. Zbog tehničke neispravnosti i nefunkcionalnosti postojećeg sistema obaveštavanja i uzbunjivanja stanovništva
   2. Zbog nepokrivenosti sistemom javnog obaveštavanja i uzbunjivanja novih zona ili delova teritorije grada Beograda, koji su izgrađeni posle 1985.”

(Izveštaj o radu Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Beograda za 2014. godinu, strana 8, mart 2015. godine)

Izveštaj gradskog štaba na teritoriji Grada Beograda za 2014. godinu, razmatralo je Gradsko veće grada Beograda, na sednici održanoj 5. marta ove godine, i predložilo Skupštini grada Beograda da ga usvoji u predloženom tekstu. Iako je bio jedna od tačaka dnevnog reda sednice Skupštine Beograda 2. aprila, nije ušao u raspravu i povučen je sa dnevnog reda istog dana, a kao tačka dnevnog reda nije se našao ni na narednoj sednici Skupštine Beograda održanoj krajem aprila, tako da Skupština Beograda o njemu još nije raspravljala, niti ga je usvojila.

Pomenuti zaključak Gradskog štaba, potvrdu je dobio već 24. juna 2013. godine u Obrenovcu, kada je došlo do većeg ekološkog akcidenta usled razvejavanja pepela sa deponije PD “TENT”. Tim povodom, načelnik SVS MUP Predrag Marić, prisustvovao je sastanku štaba za vanredne situacije opštine Obrenovac 19. jula 2013. na kome je tema bila i uspostavljanje koordinacije i komande zvučnog obaveštavanja stanovnika ukoliko dođe do novog razvejavanja pepela sa deponija TENT-a. Odlučeno je da će biti preduzete sve mere kako bi se u slučaju nove opasnosti u Obrenovcu oglasile sirene.

Statut Gradske opštine Obrenovac, iako je morao biti usaglašen sa Izmenama Statuta Beograda u roku od 60 dana od stupanja na snagu, izmenjen je tek 28. oktobra 2013, a stupio je na snagu u novembru 2013.  Ipak, da apsolutno ništa nije urađeno u preventivnom smislu, kako po pitanju organizovanja i osposobljavanja, odnosno opremanja civilne zaštite na teritoriji Beograda uključujući i Obrenovac, tako i u osposobljavanju sistema za uzbunjivanje u Obrenovcu, uverili su se ne samo građani Obrenovca, već i cela Srbija 16. maja prošle godine.

Umesto organizovanja civilne zaštite i funkcionalnog osposobljavanja sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje, sve aktivnosti u Beogradu, bile su usmerene na promenu vladajuće gradske koalicije. Nakon smene Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda u septembru 2013, Vlada Srbije je u novembru te godine donela odluku o raspuštanju Skupštine grada Beograda i formirala Privremeni organ koji je obavljao tekuće poslove iz nadležnosti Skupštine grada Beograda. Za predsednika Privremenog organa imenovan je Siniša Mali, koji je početkom decembra 2013. imenovan za komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije, a početkom februara 2014. to imenovanje je još jednom potvrđeno, kada su izabrani novi članovi Gradskog štaba za vanredne situacije.

Već od polovine avgusta 2013. Grad Beograd u skladu sa nadležnostima utvrđenim Ustavom i zakonima, a na osnovu Izmena Statuta, bio je u obavezi da pokrene postupak donošenja odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji Grada, i da obezbedi postupak sprovođenja te odluke. Takođe, kao jedinica lokalne samouprave Grad Beograd bio je u obavezi i da obezbedi funkcionisanje sistema uzbunjivanja i obaveštavanja građana Obrenovca, naročito nakon ekološkog akcidenta koji je pokazao da je sistem van funkcije. Međutim  obe ove teme razmatraju se na sednicama Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji Beograda tek nakon prošlogodišnjih majskih poplava! Na predlog Gradskog veća grada Beograda, Skupština grada Beograda je tek 24. oktobra prošle godine, donela Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji grada Beograda. Nešto ranije, 11. avgusta, gradonačelnik Siniša Mali svojim aktom je izvršio prenos određenih poslova vanrednih situacija na gradske opštine. I pored pozivanja Istinomera na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja gradske vlasti nam nisu dostavile nijednu od pomenutih odluka. Takođe, bez odgovora ostala su i pitanja upućena gradskim vlastima u Beogradu:

1. Na koji način je Gradska uprava, nakon izmene Statuta grada (31. 5. 2013), u 2013. učestvovala u razvoju civilne zaštite i sprovođenju mera i zadataka civilne zaštite na teritoriji Grada i gradskih opština?
2. Koje mere i aktivnosti je Gradska uprava, u 2013. i 2014. godini, nakon izmene Statuta grada, preduzela u oblasti planiranja i razvoja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji Grada i gradskih opština?
3. Da li je i koji iznos finansijskih i materijalnih sredstava Gradska uprava opredelila iz budžeta Grada u 2013. i 2014. godini (posebno za 2013. odnosno 2014.) za potrebe organizovanja civilne zaštite, i planiranja i razvoja sistema zaštite i spasavanja?
4. Da li je, u drugoj polovini 2013. godine, Gradska uprava naložila gradskoj opštini Obrenovac da preduzme mere i zadatke civilne zaštite, i koje?

Kada reč o funkcionisanju sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje, situacija je još teža jer je tek 9. juna prošle godine rešenjem gradonačelnika formirana radna grupa “sa ciljem da sagleda stanje i predloži rešenje dogradnje sadašnjeg sistema za javno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva za teritoriju grada Beograda”.

Na pitanje upućeno SVS MUP, odnosno Upravi za vanredne situacije u Beogradu, kakvo je danas stanje sistema za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac i da li je u funkciji, Istinomer je dobio odgovor da za aktiviranje sirena postoji formirana jedinica za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac, i da je 24. septembra prošle godine izvršena „hladna“ proba sirena za uzbunjivanje na teritoriji GO Obrenovac.

Rešenjem gradonačelnika od 24. decembra prošle godine formiran je stručni tim za izradu projekta „Dogradnja sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“, u okviru koga je predviđena i izrada studije akustičnosti za teritoriju grada Beograda, kojom će biti obuhvaćena i GO Obrenovac. Po usvajanju „Studije akustičnosti za teritoriju grada Beograda“, biće izrađen i usvojen Idejni projekat „Dogradnja sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“ i „Pilot projekat za GO Obrenovac“. Takođe, u toku je usvajanje Plana rada stručnog tima za „Dogradnju sistema za javno uzbunjivanje za teritoriju grada Beograda“ kojim se predviđa „Uspostavljanje integrisanog sistema javnog uzbunjivanja na teritoriji GO Obrenovac“ do kraja 2015. godine. Kao i u prethodnom slučaju, i pored zahteva, Istinomeru nisu dostavljene kopije navedenih dokumenta, a bez odgovora je ostalo i pitanje: Koje mere i aktivnosti je kabinet Gradonačelnika, odnosno Gradska uprava, u 2014. godini, pre 16. maja prošle godine  preduzeo na uspostavljanju funkcionisanja sistema za obaveštavanje i uzbunjivanje na teritoriji gradske opštine Obrenovac?

Početkom marta ove godine predsednik Gradske opštine Obrenovac, Miroslav Čučković je o stanju sistema za uzbunjivanje u Obrenovcu rekao:

Nameće se zaključak da su gradske vlasti u Beogradu i Štab za vanredne situacije sistemski bili potpuno nepripremljeni za katastrofu koja je pogodila pre svega gradsku opštinu Obrenovac, ali druge opštine na teritoriji grada, i da pored zakonskih obaveza i saznanja o neophodnosti osposobljavanja funkcionisanja sistema za uzbunjivanje i organizacije civilne zaštite, ništa nije preduzeto po tom pitanju. O tome svedoče kako potapanje Obrenovca i ljudske žrtve, tako i evakuacija građana koja je sprovedena u haotičnim okolnostima  i sa izraženim nedostatkom ljudstva i tehničke opremljenosti. Zvanična odgovornost za to još uvek nije utvrđena, a “politička previranja” u Beogradu, koja su prethodila majskim poplavama, niti mogu, niti smeju da budu opravdanje. Konačno, ostaje nejasno i koje su to zasluge u sistemu odbrane gradonačelnika Siniše Malog, zbog kojih mu je, krajem prošle godine, dodeljena vojna spomen-medalja za izuzetan doprinos sistemu odbrane Republike Srbije. 

I pored svega što mu se dogodilo, Obrenovac, ako je suditi po Karti rizika od elementarnih nepogoda na sajtu SVS MUP,  nije grad izložen riziku od elementarnih nepogoda, šta god o tome mislili građani Obrenovca.

Autorka je novinarka, građanka Obrenovca.

Tekst je celosti preuzet sa portala Istinomer.