„Radimo sve što možemo da obezbedimo dovoljne količine električne energije, gasa, nafte, naftnih derivata i za sada smo na dobrom putu. Najkritičnija je situacija sa strujom, koju ćemo sigurno uvoziti i narednih meseci i procena je da ćemo do kraja zimske sezone potrošiti oko tri milijarde evra kako bismo imali dovoljno električne, toplotne energije, gasa, nafte i naftnih derivata“, rekla je Mihajlović.
Ona je, odgovarajući na pitanja novinara tokom posete kompanije „Eko step pelet“ u Petrovcu na Mlavi, koja je izgradila solarnu elektranu, rekla da je situacija na berzama dramatična i da danas megavat-čas električne energije košta 562 evra, a pre godinu dana je bio 90 evra.
Cena gasa je, prema njenim rečima, sa 120 evra za 1.000 kubnih metara u martu prošle godine porasla na 2.200 evra, a da sve projekcije govore da će biti i viša.
Istakla je da je potrebno da svi, gradjani, privreda i država, budu racionalniji u potrošnji energije i najavila da će Ministarstvo uskoro predložiti potencijalne mogućnosti za smanjenje potrošnje i mere štednje.
Ona je rekla da je ograničenje visine cena peleta jedino održivo rešenje i da veruje da će u septembru stanje na tržištu biti stabilnije.
Na terenu su, kako je rekla, inspekcije koje kontrolišu sprovodjenje uredbe o ograničenju cena peleta koje su utvrdile da od 77 privrednih subjekata 45 poseduje svu potrebnu dokumentaciju, a kod 26, kod kojih su utvrdjene nepravilnosti, podneti su zahtevi za prekršajne postupke i zaplenjena je roba.
Mihajlović je rekla da su zelena agenda i tranzicija pitanje celog društva, a da zahvaljujući novom zakonodavnom okviru i gadjani i privreda mogu lakše da postanu kupci-proizvodjači električne energije.
„Za mene je čast što sam došla u kompaniju koja je prva u Srbiji postala kupac-proizvodjač električne energije, zato što kada smo počeli s promenom zakonodavnog okvira i kada smo prvi put u našoj zemlji doneli Zakon o korišćenju OIE, bilo je mnogo otpora i opstrukcija, a danas vidimo da smo bili u pravu“, rekla je Mihajlović.
Umesto godinu dana i više od 25 dokumenata i dozvola koji su bili potrebni za postavljanje solarnih panela, danas, kako je rekla, sve traje od 15 do 20 dana, u samo dva koraka.
Kompanija „Eko step pelet“ je, prema njenim rečima, primer da je to moguće, a kapacitet od jednog megavata ne samo što će smanjiti emisije štetnih gasova za više 1.000 tona godišnje, nego će i kompaniji doneti velike uštede.
„Ovo je ujedno i poziv svim privrednim subjektima u zemlji da se uključe, jer ovo nije samo pitanje energetske tranzicije, već i energetske bezbednosti i samodovoljnosti, što je posebno važno u momentu svetske energetske krize“, rekla je Mihajlović.
Dodala je da Srbija ima veliki broj sunčanih dana, čak i zimi, i da to treba iskoristiti i da u ovom trenutku u Srbiji postoji 179 kupaca-proizvodjača, od čega je 160 domaćinstava.
Do sada za uvoz struje i gasa potrošeno 1,5 milijardi evra
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je danas da je do sada za uvoz struje i gasa potrošeno 1,5 milijardi evra, saopštilo je to ministartvo.
Mihajlović je, gostujući danas na Hepi televiziji, rekla da je situacija u energetici „drastična“ u celoj Evropi i da je cena električne energije na berzama danas 563 evra po megavat-času.a.
„To su nenormalne cene koje nijedna država ne može da izdrži. Milijardu i po evra smo do sada potrošili na uvoz struje i gasa“, rekla je Mihajlović.
Dodala je da će se struja uvoziti i tokom zime i da „mora da se razmišlja o štednji i zašto tako rasipamo energiju“.
Ona je rekla da Srbija i dalje ima najnižu cenu struje u Evropi i da će sa poskupljenjem od 6,5 odsto razlika na računima iznositi od 250 do 320 dinara.
„Za nas je najvažnije da obezbedimo da do marta Srbija ima novac da plati energente i drugo, da možemo da je proizvedemo i da imamo odakle da uvezemo dovoljne količine, jer neće samo Srbija uvoziti. Nervoza na berzama u Evropi oseća se kroz rast cena, kubni metar gasa danas košta 2.300 evra“, rekla je Mihajlović.
Prva tačka u štednji energije je, prema njenim rečima, energetska efikasnost, kakvi su prozori, vrata, na šta se gradjani greju i mogućnost da se instaliraju solarni paneli.
Taj, kako je rekla, zamajac energetske efikasnosti će biti sledeće godine jer je država obezbedila dovoljno novca i pomoći subvencijama od 50 odsto.
Mihajlović je rekla i da su odgovor na svako pitanje „investicije“. „Da je EPS investirao i gradio nova postrojenja, danas bi bilo drugačije. Kao što smo ulagali u drumske koridore, tako moramo i u elektroenergetske sisteme. Ako energetika nije stabilna, ništa od srpske nezavisnosti“, rekla je ona.
Dodala je da je „prekinuto sa lošim upravljanjem u EPS-u i da je čitava struktura promenjena“.
„EPS mora da investira, država će na uvoz energenata dati novca kao da smo izgradili dva ‘Djerdapa 3′“, rekla je ona.
Krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Nišu protiv 14 lica u rudniku ‘Soko’
Mihajlović je rekla i da je Ministarstvo podnelo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Nišu protiv 14 lica u rudniku ‘Soko’ zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, jer je neophodno da se utvrde istina i odgovornost za nesreću kada je stradalo osam, a povredjeno 20 rudara.
Prema njenim rečima neophodno je da se utvrdi odgovornost i da se sazna šta se zaista dogodilo u noći kada se desila nesreća.
„Ja sam tog jutra bila tamo i obećala sam da ćemo uraditi i istražiti sve da porodice stradalih dobiju istinu. Dvanaestoro dece je ostalo bez očeva. Dali smo sve što posedujemo od dokumentacije, nismo bili zadovoljni onim što smo čuli“, rekla je ona.
Ocenila je da „ima odgovornih i u toj noći jer se nije odreagovalo u pravom trenutku, nisu postojala odobrenja za rudarske projekte, nije bilo adekvatne kontrole i da je bilo je mnogo nečinjenja koja su dovela do nesreće“.
Prijava je, kako je rekla, podneta protiv 14 odgovornih u rudniku „kako bi se saznala istina da se takve nesereće više nigde ne bi dogodile“.
Mihajlović je navela da je najvažnije da ljudi koji rade u tom i drugim rudnicima moraju imati pristojne uslove za rad, te da su sigurnost i bezbednost na prvom mestu i zato je potrebno da nadležne institucije ponovo pregledaju dokumentaciju koju je Ministarstvo dostavilo, uključujući audio zapise i zapisnik inspektora.