Potvrdu da radnici ovog obrenovačkog preduzeća, iako formalno zaposleni u Pro Tentu zapravo suštinski rade na poslovima u EPS-u, potvrđuje i saopštenje koje je MUP Srbije izdao pre mesec dana.
Zbog sumnje da je pribavila protivpravnu korist od oko milion dinara, MUP je tada, u Kniću, uhapsio jednu radnicu Pro Tenta koja se sumnjiči da je oštetila EPS.
Naime, ona je „u svojstvu zaposlene u Pro Tent Obrenovac, na radnom mestu referent u Elektroprivredi Srbije, EPS Snabdevanje, Odeljenje za podršku garantovanom snabdevanju Knić“, stoji u saopštenju i dodaje da je umesto da novac od uplata prosledi na račun EPS-a prisvajala za sebe.
Da zaposleni u ovoj firmi zapravo rade za EPS i u EPS-u, jasno je ne samo iz ova dva slučaja, nego i iz podataka koji stoje u Godišnjem izveštaju o poslovanju ovog preduzeća. Prema onome što u njemu piše, Pro Tent je na kraju 2022. godine imao 8.679 radnika, ali najveći broj njih (gotovo 7.682) samo je formalno zaposlen u Pro Tentu, dok suštinski radi u EPS-u.
Iz dva navedena slučaja da se zaključiti i da njih EPS ne angažuje samo za stručne i tehničke stvari, već i kao administrativne radnike.
Upravo u ovoj činjenici krije se i objašnjenje zbog čega je polovinom decembra prošle godine resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović doneta odluku tik pred parlamentarne izbore, da se samo radnicima EPS-a i Pro Tenta dodeli decembarski bonus od 20.000 dinara.
Istraživali smo šta ustvari radi Pro Tent i zbog čega su baš njegovi radnici, pored EPS-ovih, zaslužili novogodišnji bonus iako ovo nije jedino preduzeće koje je država na početku tranzicije istrgla iz naručja EPS-a i pustila na slobodno tržište, a nije ni jedino čije usluge EPS autsorsuje u nedostatku svojih kapaciteta. Šta se krije iza njegovog ekonomskog uzleta poslednjih nekoliko godina?
Finansijski uzlet
Pro Tent je osnovan 2003. godine sa idejom da nudi usluge mašinskog i elektro održavanja, a nastao je zapravo izdvajanjem iz EPS-a svih njegovih delova koji se ne bave osnovnom delatnošću u prvom tranzicionom pokušaju restrukturiranja srpske elektroprivrede.
Dve godine kasnije osnivačka i vlasnička prava prenose se sa EPS-a i preduzeća TENT na državu, koja je od 2005. vlasnik 100 odsto kapitala Pro Tenta. Prvobitna zamisao da ovo preduzeće izađe na tržište, odnosno da osim EPS-u svoje usluge nudi i drugim kompanijama, nikada, međutim, nije zaživela. Zbog te činjenice, Pro Tent je godinama poslovao loše i neretko knjižio finansijske gubitke.
Njegova delatnost u međuvremenu je proširena pa je osim usluga mašinskog i elektro održavanja počela da se bavi i pružanjem usluga obezbeđenja, odnosno da snabdeva hranom radnike EPS-a, ali i da EPS-u nudi usluge svake vrste, od operativnih i tehničkih, do administrativnih i pravnih.
Njegov sadašnji direktor Slobodan Vujičić, u pismu koje je decembra 2021. godine uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću piše, između ostalog, i da je Pro Tent za vreme bivše vlasti bio više puta pred gašenjem.
„…Neto gubitak je 2008. godine dostigao vrednost osnovnog kapitala i dalje poslovanje privrednog društva je dovedeno u pitanje… Od 2012. godine počinje konsolidacija privrednog društva ali i dalje uz neizvesnost i strepnju da li će doći do privatizacije kao i da li će biti zaključeni novi ugovori sa EPS-om koji su jedina garancija opstanka Pro Tenta“.
Vujičić u pomenutom pismu čiji sadržaj je zapravo pružanje podrške tadašnjem generalnom direktoru EPS-a Miloradu Grčiću zbog „medijske hajke” koja se, prema tvrdnjama Vujičića, vodila protiv njega ističe da Grčić ne može biti jedini krivac za krizu u EPS-u, ali zato jeste najzaslužniji za „očuvanje i napredak Pro Tenta“ i dodaje da preduzeće kojim rukovodi „nikada nije bilo stabilnije a radnici nikada zadovoljniji“ nego što je to od kada je Grčić došao na čelo EPS-a.
Podsetimo, nekadašnji v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić, spekulisali su mediji, trebalo je nakon odlaska iz tog preduzeća, a posle kolapsa koji je u EPS-u usled lošeg rukovođenja usledio decembra 2021. godine, dođe na čelo upravo Pro Tenta, ali se to ipak nije desilo.
Činjenica je, gledajući rezultate Pro Tenta iz finansijskih izveštaja da ovo preduzeće poslednjih godina beleži turbo uzlet.
Iz najnovijeg finansijskog izveštaja za 2023. godinu, Pro Tent još jednu godinu beleži rast i ukupnih prihoda i profita. Ukupni prihodi povećani su sa 15,3 na 17,7 milijardi dinara dok je neto dobit uvećana sa 120,6 na 147,6 miliona dinara.
Kada se uporedi poslovanje ovog preduzeća u poslednjih pet godina, brojevi su neumoljivi. Prihodi su bili 2018. godine 3,2 milijarde dinara da bi 2020. bili 9,9 milijardi, a onda 2021. i 2022. godine po 15,3 milijarde dinara. Uporedo sa tim, preduzeće je beležilo i drastično povećanje neto dobiti, ali i broja zaposlenih.
Dobit je sa 52 miliona dinara u 2018. godini, već u narednoj udvostručena, da bi 2020. porasla čak 500 odsto, odnosno na 551 milion dinara, udvostručena, da bi 2020. porasla čak 500 odsto, odnosno na 551 milion dinara. U 2021. godini Pro Tent je ostvario dobit od 116,3 miliona, a naredne 120,6 miliona dinara, što jeste ozbiljan pad u odnosu na 2020, ali je posledica rasta rashoda na zarade, jer se broj zaposlenih povećavao nekoliko puta.
Prosečan godišnji broj zaposlenih je rastao sa 2.410 u 2018. na 7.340 u 2022. godini. Pritom, Pro Tent je na kraju pomenute godine, prema Godišnjem izveštaju o poslovanju, imao 8.679 zaposlenih, što je godišnji rast od 38 odsto, piše u Godišnjem izveštaju o poslovanju.
Prema podacima za 2023. prosečan broj zaposlenih tokom te godine bio je 8.730, ali pošto Godišnji izveštaj o poslovanju još uvek nije dostupan na APR-u ne zna se sa kojim brojem je ta godina završena.
Ipak, finansijski izveštaj otkriva jednu drugu brojku. Izdvajanja za troškove zarada, doprinose i ostale lične rashode prošle godine povećani sus a 9,5 milijardi dinarana 12,46 milijardi ili – 31%. Takođe, udeo troškova za zarade u poslovnim prihodima kompanije su na visokih 71%.
Poslovnim uspesima ovog preduzeća hvalio se u domaćim tabloidima i sam direktor Vujićić pa je tako u tekstu pod naslovom „Nezapamćen rast preduzeća Pro Tent” istaknuto kako je on „firmu osnovanu kao preduzeće za pružanje usluga TENT-u za samo četiri godine od godišnje dobiti od 22 miliona dinara doveo do dobiti od 770 miliona dinara“, iako ovolikog iznosa nema u zvaničnim finansijskim izveštajima (osim ako nije zbrajao više godina).
Poslovanje Pro Tenta
Godina | Prihodi (u milijardama dinara) |
Neto dobit (u milionima dinara) |
2018. | 3,2 | 52 |
2019. | 4,7 | 103,8 |
2020. | 9,9 | 551,3 |
2021. | 15,3 | 116,3 |
2022. | 15,3 | 120,6 |
2023. | 17,7 | 147,6 |
Izvor: Finansijski izveštaji preduzeća Pro Tent/Forbes Srbija
Zavaravanje MMF-a?
U istom tom razgovoru Vujičić je „istorijskim momentom“ za Pro Tent, ali i ceo Obrenovac nazvao potpisivanje ugovora između EPS-a i ovog preduzeća početkom 2020. godine. Tada je, zapravo, radnike koji su bili angažovani preko „različitih privatnih agencija“ za potrebe posla EPS-a Pro Tent primio pod svoje okrilje što je i dovelo do tolikog rasta zaposlenosti.
Suština je, međutim, ostala ista. Jedini, a time i najvažniji resurs ovog preduzeća je radna snaga koju EPS na osnovu Osnovnog ugovora, ali i otvorenih postupaka javne nabavke ili direktnim ugovaranjem posla angažuje na poslovima remonta, izgradnje, čišćenja, održavanja i opsluživanja postrojenja, preko administrativnih, pravnih i ekonomsko-finansijskih poslova, do usluga radničkih restorana i ishrane. Gotovo sav poslovni prihod koji ovo preduzeće ostvari dolazi iz EPS-a pošto je on, takoreći, njihov jedini, a svakako najvažniji klijent.
Vrednost tog Osnovnog ugovora dva preduzeća, bila je prema informacijama iz finansijskog izveštaja gotovo 20 milijardi dinara u 2022. godini.
Uostalom, iz toga šta su misija i vizija ovog preduzeća, jasno je da ono neposredno zavisi od EPS-a, a posredno od vlasti i vladajuće stranke.
„Misija Pro Tenta je da bude glavni oslonac EPS-a i celokupne elektroprivrede kako po pitanju obezbeđenja radne snage tako i u izgradnji i održavanju postrojenja radi neprekidnog funkcionisanja same elektroprivrede. Vizija je da na polju elektroprivrede bude vodeći partner, lider i subjekt koji svojim kvalitetom brzo, tačno, fleksibilno i pouzdano izvršava sve zahteve koje ispred njega postavi EPS“, hvali se menadžment ovog preduzeća.
Da su radnici Pro Tenta ustvari radnici EPS-a koji formalno tamo nisu zaposleni, ali faktički u njemu rade, potvrđuju i dobro upućeni izvori Forbes Srbija navodeći da je najveći broj tih radnika zaista i potreban EPS-u. Razlog zbog čega se umesto direktnog njihovog zapošljavanja koristi ova „gimnastika“ je potreba da se EPS predstavi kao preduzeće koje radi na racionalizaciji broja zaposlenih, odnosno da se udovolji zahtevima MMF-a. Otuda EPS formalno ima oko 19.000 zaposlenih, a suštinski oko 7.000 radnika više, jer je toliko njih angažovano preko Pro Tenta.
Izvor Forbes Srbija navodi da je i prethodna ministarka Zorana Mihajlović, ali i prethodno rukovodstvo EPS-a, bila stanovišta da radnici Pro Tenta, zaista neophodni EPS-u, zapravo treba da se zaista i zaposle u ovom preduzeću, a ono da se ugasi. Tako bi se priznalo faktičko stanje, a pritom radnici Pro Tenta ne bi služili kao glasačka mašinerija obrenovačkog SNS-a, a što se, tvrdi ovaj izvor Forbes Srbija, sada dešava.
„Osim udovoljavanja MMF-u i javnosti zbog potrebe da se racionalizuje broj zaposlenih, ima i političkih razloga. Pro Tent je odlična glasačka mašina SNS-a, jer sudbina tih ljudi i njihovih porodica najdirektnije zavisi od odluka koje donosi vlast, odnosno vladajuća stranka, naročito onaj njen deo u Obrenovcu“, kaže naš izvor.
Bez svake sumnje, spona SNS u Obrenovcu, bivšeg direktora EPS-a Milorada Grčića, koji je takođe iz Obrenovca i firme Pro Tent je više nego očigledna, a potvrdu je moguće naći i na sajtu ili profilima ovog ogranka vladajuće stranke na društvenim mrežama. Tako se na Fejsbuk nalogu obrenovačkog SNS-a pa i na zvaničnoj veb adresi može pročitati vest da su maja 2019. godine direktori dva preduzeća, u prisustvu predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića potpisali „nikada vredniji ugovor, od 6,9 milijardi dinara“, koji će „predstavljati sigurnost za veliki broj radnika i porodica u Obrenovcu“.
Naš izvor dodaje i da radnici Pro Tenta imaju manje plate od onih zaposlenih u EPS-u na identičnoj poziciji, odnosno da se drže u nepovoljnom položaju, upravo kako bi njihova sudbina zavisila od odluka obrenovačkog SNS-a.
Zbog svog položaja, odnosno manjih zarada i uskraćenih prava na koje radnici EPS-a koji rade posao identičan njima imaju, zaposleni u Pro Tentu su, između ostalog, i štajkovali nekoliko puta poslednjih godina, a i sindikati su upozoravali resorno Ministarstvo rudarstva i energetike da bi ovu situaciju trebalo rešiti, ali to se nije desilo. Ne računajući, naravno, predizborni poklon od 20.000 dinara po radniku.
Tenderi
Prema javno dostupnim podacima, Pro Tent je od 2020. godine do sada učestvovao na 686 tendera i njihova procenjena vrednost je gotovo 45 milijardi dinara.
Prema podacima sa Portala javnih nabavki, samo tokom nepuna četiri meseca ove godine, bilo je gotovo 20 tendera u kojima je naručilac EPS, a Pro Tent je izabrani ponuđač.
I prethodnih godina, takođe, EPS je kao naručilac prednjačio kada su u pitanju nabavke od Pro Tenta, pa od oko 80 tendera koliko ih je, prema javno dostupnim podacima, bilo u 2023. ili 2022. godini više od polovine upravo je za ovo državno preduzeće.
Pro Tent, a što se vidi i iz njihovih dokumenata o poslovanju pruža usluge praktično svim delovima EPS-a, od uprave i EPS Snabdevanja, preko termo i hidroelektrana.
Revizor utvrdio nepravilnosti
U pomenutom godišnjem izveštaju za 2022. godinu, Pro Tent naglašava da je prvi put od osnivanja poslovanje ovog preduzeća kontrolisala i Državna revizorska institucija. Istina je da su državni revizori kontrolisali pravilnost poslovanja, ali u delu koji se odnosi na zarade, naknade zarada i druga primanja zaposlenih, kao i da su utvrđene brojne nepravilnosti.
U Izveštaju o ovoj reviziji, navodi se da Pro Tent nije poštovao zakon, Kolektivni ugovor i procedure prilikom utvrđivanja, obrade i isplate zarada i naknada u iznosu od 127,7 miliona dinara. Da je uvećalo zarade za prekovremeni rad po osnovu radnog učinka i solidarne pomoći za 82,18 miliona dinara.
Kod 121 radnika zaposlenog na neodređeno vreme, kod 699 pripravnika i 258 ljudi angažovanih na određeno nije dobijena saglasnost Vlada, što je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, navodi se u revizorskom Izveštaju u kojem stoji i da su kršene odredbe Kolektivnog ugovora.
Tekst je u celini preuzet sa Forbes Srbija.