Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2020. godine registrovano je 1087 novoobolelih žena, a 453 žene su umrle od raka grlića materice. U nedelji za nama, od 23. do 29. januara obeležena je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, pod sloganom „Rak grlića materice – rak koji možemo sprečiti”, sa ciljem podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije.
Načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Obrenovac, specijalista ginekologije i akušerstva dr Miodrag Srećković, u izjavi za TAF, rekao je da je rak grlića materice bolest koja se razvija više godina. Moguće je izbeći komplikacije i fatalan ishod primenom preventivnih mera poput redovnog dolaska na sistematski pregled i vakcinacijom protiv humanog papiloma virusa (HPV vakcina). Problem je slab odziv žena na skrininge.
„Rak grlića materice može da se otkrije pre nego što bude rak, u predkancerogenom stanju. To je bolest koja se razvija više godina. Vrlo retko se može desiti da se razvije brzo, što sam u praksi video samo nekoliko puta za čitavih skoro 30 godina koliko se bavim ginekologijom zajedno sa specijalizacijom”, kaže dr Srećković. „Potrebno je da žene jednom godišnje dođu na ginekološki sistematski pregled. Žene koje dolaze su i više nego zaštićene, u poređenju sa drugim državama u kojima se ne radi kolposkopija u sistemu sa Papa testom. I nisu one problem, već žene koje ne dolaze na pregled. To je cela priča.”
Dr Srećković smatra da je jedan od razloga za nedolazak na skrining nepostojanje sankcije za njegovo propuštanje, što se praktikuje u razvijenim zemljama, kao i HPV vakcinacija.
„Nije reč o nekakvim represijama, pa čak ni o edukaciji stanovništva, mada o tome može da se razgovara. Jednostavno se radi o tome da su oni (stanovnici razvijenih država) na različite načine „primorani” da dođu na pregled. Pored toga, u nekim zemljama se HPV vakcina primenjuje već duži niz godina i oni su u višestruko nižoj incidenci odnosno stopi pojavljivanja karcinoma grlića materice u odnosu na Srbiju.”
O ozbiljnosti ovog javnozdravstvenog izazova govori procena Evropskog informacionog sistema za 2020. godinu, po kojoj se Srbija sa stopom obolevanja od 26,3 na 100.000 žena, nalazi na petom mestu u Evropi posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije. Po umiranju od raka grlića materice Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle žena u Crnoj Gori, a stopa umiranja, odnosno mortalitet od raka grlića materice je 9,1 na 100.000 žena.
U Kolubarskoj oblasti stopa incidencije (oboljevanja žena) od raka grlića materice je 42,8 i među najvišim je u Srbiji. Stopa mortaliteta od raka grlića materice, u Kolubarskoj oblasti je takođe iznad proseka i iznosi 11,4 za 2020. godinu.
Od juna prošle godine Republika Srbiji se ubraja u zemlje sveta u kojima je uvedena vakcinacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV), o trošku države, za populaciju dece oba pola, i devojčice i dečake.
Imunizaciju protiv HPV najčešće preporučuje izabrani dečiji lekar u domu zdravlja, kao i ginekolog, kod dece starije od devet godina, a prvenstveno kod dece sedmih razreda osnovnih škola, pre prvih seksualnih odnosa. Deca sa navršenih 15 godina života i starija, mogu se i sama javiti svom izabranom lekaru. U Domu zdravlja Obrenovac, dostupna je u okviru Službe za zdravstvenu zaštitu dece.
„Vakcinacija uveliko funkcioniše na pedijatriji. Zainteresovanost je, koliko ja znam, dobra. Apsolutno smo za HPV vakcinu kod devojčica, najbolje bi bilo pre seksualnih odnosa. Mogu je primiti i dečaci. Deci uzrasta do 15 godine starosti se daje u dve doze, a starijoj od 15 godina u tri doze. Fond za zdravstveno osiguranje pokriva troškove vakcinacije do 19 godina starosti. Ceo svet je daje, mi sa tim kasnimo. Pokriva devet najčešćih tipova HPV virusa. Sistematski pregledi (ginekološki) i dalje ostaju u opticaju zato što ne pokriva sve viruse ali pokriva najčešće. Samim tim se, u razvijenim zemljama, kombinacijom HPV vakcine i sistematskih pregleda drastično smanjio procenat karcinoma grlića materice”, kaže dr Srećković, i dodaje da je netačno da je vakcina neefikasna kod starijih žena.
„HPV vakcina može da se daje i ženama do 40 i nešto godina starosti. Njena efikasnost je manja u tom smislu što štiti samo od onih tipova virusa koje žena eventualno nije dobila tokom života. Znači, ako je dobila jedan ili dva tipa virusa, štitiće je od ostalih sedam podtipova, i to je to. Nju prepisuje izabrani lekar opšte prakse, a razlika je što žene moraju da kupe vakcinu, jer je ne pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje.”
Vakcina se u u Srbiji daje od 2017, mada široj populaciji nije poznata jer se nije davala o teretu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), od juna do sada u Srbiji je primilo više od 23.000 dece, po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Na pisani upit poslat Domu zdravlja Obrenovac, koliko je dece vakcinisano HPV vakcinom od juna meseca do danas, kakva je zainteresovanost za ovu vakcinu u Obrenovcu i da li je i kakve aktivnosti preduzimao Dom zdravlja Obrenovac u smislu edukacije o HPV vakcini, do trenutka objavljivanja teksta, TAF nije dobio odgovor.