Čučković: Došli smo u situaciju da „suva egzistencija“ nije osnovno pitanje

Izvor: TAF

Autor: Jasmina Prodanović

Foto naslovna: Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda sa saradnicima (BEOINFO)

Na iznenađenje i Obrenovčana i Beograđana, Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, izabrao je Miroslava Čučkovića za svog pomoćnika. Neopozivom ostavkom na mesto predsednika opštine Obrenovac i prelaskom na funkciju gradskog menadžera Beograda, okončano je desetogodišnje Čučkovićevo rukovođenje opštinom Obrenovac.

Njegovo ime trajno će ostati vezano za verovatno najteže trenutake u istoriji Obrenovca, zbog potapanja celog grada i evakuaciju više od 24000 stanovnika sa područja Obrenovca tokom poplava u maju 2014. godine. Kao i za probleme i način rešavanja istih, tokom sanacije i revitalizacije Obrenovca nakon poplava, te dovođenja Mei Ta Europe d.o.o. u Obrenovac, odnosno Barič.

Jedno od obeležja njegovog upravljanja ovom gradskom opštinom, u javnim nastupima, a posebno tokom prethodnih izbornih ciklusa, bilo je kontinuirano odbijanje i kategorično negiranje svake želje da ode iz Obrenovca i preuzme obaveze na višem nivou. Otuda je imenovanje na poziciju gradskog menadžera bilo iznenađenje za Obrenovčane. 

Nasmejan, opušten, zadovoljan, ukratko, vidno raspoloženiji nego ikada pre kada je na sednicama Skupštine Obrenovca govorio o planovima i projektima i stepenu realizacije istih, Miroslav Čučković je, odgovarajući na pitanje TAF-a šta se promenilo, objasnio razloge za prihvatanje nove funkcije i napuštanje mesta predsednika opštine na polovini svog trećeg mandata.

„Promenilo se to što smo u suštini shvatili koliko je važno da u narednom izazovnom trenutku Skupštinu grada povede grupa nekadašnjih predsednika opština. U tom smislu, svaka moja aktivnost biće usmerena na poboljšanje statusa, finansijskog stanja i ubrzanja realizacije zahteva opština, uključujući i Obrenovac. Uz moju jaku i snažnu želju da, kao pomoćnik gradonačelnika, u kombinaciji sa Aleksandrom Šapićem i Aleksandrom Savićem, bez obzira kako se čija funkcija zove, radimo na tome da vratimo instituciju gradonačelnika na mesto koje joj pripada. On kao kapiten tima, mi kao igrači sa velikim iskustvom. Ja sa mojih deset godina rukovođenja opštinom Obrenovac, gospodin Savić koji je rukovodio opštinom Voždovac, koja je kombinacija centralnih gradskih naselja i podavalskih sela i Aleksandar Šapić koji je vodio Novi Beograd, najmnogoljudniju urbanu gradsku opštinu. Naša će aktivnost biti sa jasnom političkom porukom da se probudi jedinstvo i solidarnost u Beogradu.“

Čučković smatra da je sve što je ostvareno u Obrenovcu poput nove fabrike Mei Ta Europe, „ukupno 500 kilometara toplovoda, vodovoda i kanazilacije“, asfalt do svake kuće, akva park za decu, moguće realizovati, „kroz solidarnost i ljubav“, uz njegovu pomoć „i u Mladenovcu, Lazarevcu, Grockoj i u svim ostalim mestima gde toga nema“.

Obrenovac je kako kaže, za njegovog mandata bio „ogledno dobro“ u kome su, kroz državne projekte Vlade Srbije, izgrađeni autoput, novi most preko Kolubare i Save, realizovan projekat odsumporavanja i pokrenuta rekonstrukcija Hotela „Obrenovac“.

Foto: Miroslav Čučković, TAF

Iskustvo u realizaciji nabrojanog i znanje, smatra Čučković, može pomoći „pa nek je mrvica to, za bržu izgradnju metroa, novog Savskog mosta, tunela kod Ekonomskog fakulteta, svih prilaznih i odlaznih saobraćajnica iz Beograda“, poput Zrenjaninskog puta, Ibarske magistrale, završetak autoputa Surčin-Novi Beograd, za rad na obilaznici.

„Centralne gradske ulice su nešto što koristi svima. Kada iz Obrenovca idemo da se lečimo u KBC „Dr Dragiša Mišović“, kada idemo na VMA, mi prelazimo preko Dedinjskih ulica. Neće se te ulice raditi samo zbog ljudi koji žive na Dedinju, nego i zbog  Lazarevca, Banovog brda, Obrenovca, Umke i svih onih koji dolaze u taj deo Beograda. Zdravlje je nešto što ljudi najbolje razumeju jer ih najviše tišti i tu su imali neku vrstu negativnog iskustva. A i aktuelno je, i na žalost, vidim da će biti još aktuelnije. U tom smislu je, sa ovim planom, moj iskorak iz Obrenovca nešto što ima smisla iz moje vizure i u čemu želim da učestvujem.“

Miroslav Čučković kaže da Obrenovčani, zbog prošlogodišnje havarije na Termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT), ne treba da imaju zebnju povodom predstojeće grejne sezone, da je toplovodna mreža revitalizovana i da sa pozicije gradskog menadžera može, u slučaju potrebe, još više da doprinese ako se ukaže potreba.

„Prvi segment našeg toplovoda, glavne magistrale koje prilaze Obrenovcu su, mislim 2016. i 2017. godine, u potpunosti zamenjene. Korozija je očišćena sa cevi gde se pojavila, izolacija je obnovljena, i taj pristup od TENT-a do grada je u potpunosti obnovljen i bezbedan. Tokom 2018. – 2020. godine bio je raskopan kompletan Rojkovac, Gaj, Rvati i Dudovi i zamenjeni su kilometri cevi koje su žile kucavice sistema toplovoda. Prošla zima pokazala je nekoliko kritičnih mesta: u ulici Vuka Karadžića, u glavnoj ulici i na prostoru Prote Mateje Nenadovića, pored suda i magistrale koja ide za deo Dudova i Rvata, u ulici Ace Simovića. Na tim mestima se sada sprovodi rekonstrukcija. Sve ovo govorim da bih otklonio zebnju zbog stanja toplovodne mreže. Vrlo svesno smo tome pristupili i sve kritične tačke zamenili.“

Po njegovim rečima, paraleleno sa naporima da se obezbedi dovoljna količina uglja za rad TENT-a, u toku je i remont bloka jedan i njegove turbine, koja služi za grejanje Obrenovca. Kako kaže, „izvor je nešto čime se bavi EPS“, i tvdi da će sve biti spremno za oktobar.

„Oktobar ćemo sačekati i sa dovoljnom količinom uglja i sa dovoljno remontovanom turbinom koja može da napaja Obrenovac. Četiri tačke koje sam naveo se rade i mi ćemo početak grejne sezone dočekati spremni što se tiče Obrenovca. Ukoliko bude nekog havarijskog procesa, pukne neka cev ili neki spoj, ili neki kompenzator, sve su to „žive“ stvari, to se dešava, naš magacin ima rezervne delove.“

Istakao je da postoje i jako skupi rezervni delovi kojima raspolažu Beogradske elektrane, i da u tom slučaju „upravo moja uloga može da bude da Beogradske elektrane pomognu našem prostoru ako budemo imali kriznu situaciju. Imali smo inverznu situaciju kada je pukla cev u Ulici 27. marta i kompletan kvart oko Vukovog spomenika, Mašinskog fakulteta i Bulevara Kralja Aleksandra je ostao bez vode. Iz Obrenovca su poslate dve cisterne za Beograd da pomognu, jer je ovde bilo stabilno stanje.“

Veruje da Skupština Beograda sada bolje razume Obrenovac, „kada smo jasno, argumentovano i dokumentovano predstavili naše nezavisne sisteme. Zbog mene znaju da imamo dve fabrike za proizvodnju vode, da imamo našu mrežu od 750 kilometara kanalizacije i vodovoda, naš izvor toplifikacije nevezano od Beogradskih elektrana, našu komunalnu službu koja odnosi 70 tona smeća koje se napravi svaki dan“, i da se sada drugačije gleda na potrebe i Obrenovca, i Mladenovca, Lazarevca i ostalih opština. Jer je, po njegovim rečima, to potpuno drugačija situacija od one u kojoj je bio Aleksandar Šapić kao predsednik opštine.

 „On je rukovodio je opštinom u kojoj drugi pokosi, drugi opere ulicu, drugi te snabde električnom energijom, drugi te snabde toplotnom energijom. Ti si predsednik opštine koji u suštini brine samo o tome da te ljudi dobro čuju, vide, i on je to zaista sjajno radio.“

Sebi zamera što zbog velikih stvari  „koje su za čitav naredni vek pozicionirale Obrenovac“, poput nove zgrade Doma zdravlja i nove poliklinike, fiskulturnih sala, treće magistrale toplovoda, autoputa „Miloš Veliki“, fabrike „Mei Ta Europe“, nije stigao da se bavi dečijim igralištima, poput najstarijeg igrališta „Raketa“ u centru Obrenovca.

Foto: Staro igralište “Raketa” u centru Obrenovca (TAF)

„Obrenovcu neće ceo naredni vek trebati nova zgrada Doma zdravlja i nova bolnica. Nama neće trebati novih fiskulturnih sala kad smo ih izgradili svuda. Posle izgradnje treće magistrale (toplovoda), nama tih cevovoda više neće trebati. Jedan autoput je dovoljan za naš razvoj. Nama više fabrika ne treba, sve što želi da radi ima gde da radi. I zato ja nisam stigao da se bavim Starim igralištem „Raketa“. A tu se 50-60 mališana igra. Njihove bake, tetke, majke se brinu da li će im se dete povrediti na neadekvatnom pločniku na igralištu, i zašto je ta raketa, koja tradicionalno tu stoji, onako zarđala i nije lepa. Poznajem penzionerke koje tu dnevno provode najviše vremena. Njih ne interesuje Zabran, one do njega ne mogu da dođu. To su male, životne stvari, male i u finansijskom smislu, ali život znače nekima. Bez obzira što smo mi tokom jedne godine uradili 25 igrališta, dok je Slavko Berić rukovodio Eko fondom, potrebno je još. U džepu Gembeševe ulice, gde su zgrade „Prve Iskre“, iza „Ringa“, ili u Trstenici, ili na nekom drugom mestu. I treba pomno slušati ljude. Došli smo u situaciju da „suva egzistencija“ nije osnovno pitanje. Cilj je doći do svakoga, da vidimo šta ga tišti i da li to možemo isporučiti kao opština. Da u tom smislu Miloš Stanojević, novi predsednik opštine, bude na raspolaganju. Naravno, uz mene. Ja nastavljam da živim na Rojkovcu i tu sam, neću se odseliti. Biću i na sednicama Skupština, ne samo u Obrenovcu, nego i na ostalim, kao pomoćnik gradonačelnika. Učestovaću u lokalnim politikama, davaću savete. Kontrolisaćemo kako predsednici opštine i rukovodstva troše novac jer prioriteti moraju biti naslonjeni na grad, da ne bismo došli u sitiaciju da se planiraju i odvajaju sredstva za nešto što je Beograd odlučio da radi.“

Na pitanje kada će se rešiti problem Autobuske stanice u Beogradu jer veliki broj Obrenovčana svakodnevno putuje u Beograd, kratko je odgovorio:

„To je gradonačelnik uzeo na sebe.“